Управљање ванредним ситуацијама у сливу реке Саве (WACOM )

Циљеви пројекта чврсто се базирају на постојећој ситуацији у области прекограничне сарадње у вези са механизмима реаговања у случају  инцидентних загађења и поплава у сливу реке Саве, дефинисаним билатералним протоколима о сарадњи између тела цивилне заштите. Протоколи нису рађени посебно за катастрофе и још не дефинишу посебне поступке. Поред билатералних протокола, Савска комисија има и протоколе који се односе на управљање несрећама у сливу реке Саве (о заштити од поплава – 2015., о спречавању загађења воде услед пловидбе – 2017. и о управљању ванредним ситуацијама – 2020.). Они су повезани са оперативним системима који су већ у функцији (Сава GIS, Сава HIS, Савски систем за предвиђање и упозоравање на поплаве), чинећи платформу за пројекат. Пројекат WАCОМ пружиће промену са билатералних и мултилатералних протокола на оперативни систем, активирајући те протоколе, чинећи их ефикасним, усредсређујући се на динамичку информисаност о стању коју деле све заинтересоване стране, развијену у транснационалном и међуинституционалном окружењу пројекта WАСОМ.

Главни резултат WАСОМ пројекта су смањени ризици изазвани инцидентним загађењем и поплавама транснационалних димензија јачањем транснационалне и међусекторске сарадње међу институцијама, посебно владиним институцијама (одговорним за управљање водама и поплавама те цивилну заштиту) које управљају степеном приправности и реакцијом на поплаве и инцидентно загађење. Недавне поплаве (2014.) у сливу реке Саве и инцидентно загађење на реци Спречи (2018.) доказали су велику потребу за ефикасним одговором, што је подржано прекограничним протоколима које је израдила Савска комисија. Да би се постигао очекивани резултат, протоколи захтевају и израду детаљних споразума, планова, алата и стратегије имплементације, што све доводи до побољшаног, ефикаснијег и продуктивнијег одговора у случају природних (поплава) и катастрофа изазваних људским деловањем (инцидентно загађење). Побољшани капацитет за реаговање на ванредне ситуације, често је занемарена компонента у укупном смањењу ризика који увек наглашава опасност и рањивост.

То ће довести до:

• Побољшане припремљености и управљања одговорима (капацитет за суочавање) свих укључених Заинтересованих страна током инцидената са загађењем и поплавама са побољшаном дефиницијом улога и задацима за реакцију.
• Изградње капацитета и транснационалног дијалога заинтересованих страна који дефинишу заједничко оперативно окружење свих заинтересованих страна.
• Развоја интегративних алата који омогућују већу ефикасност, а тиме и продуктивнију транснационалну спремност и одговор у случају катастрофа везаних уз воде, посебно заједничку информисаност о ситуацији.
• Попуњавања уочене празнине између два стуба институција за поплаве и за одговор на инцидентно загађење – сложеност транснационалног одговора на истом речном сливу додатна је сложеност – сарадња између институција за управљање водама и институција за управљање катастрофама (нпр. цивилна заштита) намеће још један изазов, којим ће се бавити пројекат.