Пројекти

Подстакнуте Директивом Европске уније о водама, земље на сливу Дунава сарађују на постизању циљева животне средине утврђених „Планом управљања водама за слив реке Дунав“ који је израђен у оквиру рада стручних група Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River – ICPDR). Планом који је ажуриран 2021. године као једно од „значајних питања у области управљања водама“ (Significant Water Management Issues – SWMI) препознато је питање биланса наноса. Пројекти DanubeSediment и SIMONA су такође указали на потребу за даљом анализом наноса, с обзиром на појаву или вишка или дефицита наноса дуж Дунава као и на присуство загађујућих материја у наносу.

Подстакнуте Директивом Европске уније о водама, земље на сливу Дунава сарађују на постизању циљева животне средине утврђених „Планом управљања водама за слив реке Дунав“ који је израђен у оквиру рада стручних група Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River – ICPDR). Планом који је ажуриран 2021. године као једно од „значајних питања у области управљања водама“ (Significant Water Management Issues – SWMI) препознато је питање биланса наноса. Пројекти DanubeSediment и SIMONA су такође указали на потребу за даљом анализом наноса, с обзиром на појаву или вишка или дефицита наноса дуж Дунава као и на присуство загађујућих материја у наносу.

Подстакнуте Директивом Европске уније о водама, земље на сливу Дунава сарађују на постизању циљева животне средине утврђених „Планом управљања водама за слив реке Дунав“ који је израђен у оквиру рада стручних група Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River – ICPDR). Планом који је ажуриран 2021. године као једно од „значајних питања у области управљања водама“ (Significant Water Management Issues – SWMI) препознато је питање биланса наноса. Пројекти DanubeSediment и SIMONA су такође указали на потребу за даљом анализом наноса, с обзиром на појаву или вишка или дефицита наноса дуж Дунава као и на присуство загађујућих материја у наносу.

Пројекат носи име древне грчке богиње слатких вода, јер представља титански задатак са којим се суочавају земље Дунавског слива са циљем ефикасног решавања загађења вода хазардним супстанцама (ХС). Потреба за свеобухватним, интегрисаним и прекограничним пројектом, који се бави комплексним питањем појаве хазардних супстанци у водним телима настала је у контексту револуционарних промена законодавства ЕУ, заједно са новонасталим спољним притисцима и изазовима, међу којима су климатске промене, енергетска криза и недостаци у снабдевању тржишта. У овом контексту, прекогранични, међудржавни транспорт загађујућих хазардних супстанциа добија још шире и сложеније еколошке, друштвене, политичке и правне димензије; стога су два паралелна приступа проблему, национални за појединачне земље слива реке Дунав (ДРБ) и транснационални који се бави ДРБ-ом у целини, неопходнa.

Главни циљ пројекта је смањење еколошких ризика повезаних са инцидентним загађењем и поплавама, посебно оних са потенцијалним прекограничним утицајем, побољшана сарадња кључних актера и заједнички развијен заједнички оперативни систем за активирање протокола управљања акцидентима у сливу реке Саве. Осим смањења ризика, пројекат ће донети и укупну побољшану транснационалну сарадњу на сливу реке Саве која захтева посебну пажњу, развијајући побољшане везе међу људима, институцијама и земљама.

Управљање ризицима од природних и других катастрофа  је комплексна заокружена целина која обухвата приправност, ублажавање и обнову.  Примена свих ових активности захтева заједничко деловање различитих сектора на свим нивоима.

Израда информационог система за праћење и оцену квалитета седимента са циљем да се подржи транснационална сарадња у оквиру заједничког управљања водама у сливу реке Дунав. Развој апликације значајно ће допринети компилацији података и информација неопходних за формирање међународне мреже монитроинга седимента и процену трендова концентрација хазардних супстанци у седиментима река и језера.

...

Прекомерно коришћење водних ресурса, промене режима вода, поплаве, загађење вода и друго, су проблеми чије решавање захтева хармонизоване активности и интегрални приступ институција које су надлежене за управљање водама на нивоу речних сливова. Институт за водопривреду "Јарослав Черни" учествује у имплементацији пројекта заједно са 11 пројектних партнера и придружених стратешких...

Циљ пројекта DanubeSediment је унапређење управљања наносом Дунава и његових притока. Наиме, док на појединим деоницама Дунава долази до таложења наноса, на другим се опажа његов недостатак. Ове појаве могу утицати на повећање опасности од поплава, смањење могућности за пловидбу, као и на хидроенергетски потенцијал и биодиверзитет. Како нанос не познаје административне и политичке...

Пројекат CAMARO-D (Утицај начина коришћења земљишта на водни режим у сливу Дунава и добра пракса управљања земљиштем) има за циљ развијање свеобухватних препорука за имплементацију иновативног транснационалног „Развојног плана коришћења земљишта“ за дунавски слив. Рад на пројекту ће обезбедити важне улазне податке за даљи развој ЕУ Стратегије за дунавски регион (ЕУСДР) и...

У склопу реализације регионалног водоводног система Расинског округа за снабдевање водом насеља општине Крушевац, Александровац,Варварин, Ћићевац И дела Трстеника урађена је реконструкција и доградња ППВ “Мајдева” чиме се капацитет постројења са 400 l/s воде у зимском периоду до 600 l/s у летњем периоду повећао на 1000 l/s. Вода се на Обзиром да постојећа технологија на ППВ „Хаџет“ у...

Изградњом насипа (од Витковца до Трњана на левој обали Јужне Мораве), планираном изградњом насипа у зони Рујишке реке на десној обали Јужне Мораве као и планираним измештањем железничке пруге у зони Рибарске реке, изменили би се услови течења при великим водама Јужне Мораве. У Генералном пројекту размотрена је водопривредна проблематика Јужне Мораве и притока са предлогом...

Систем управљања безбедношћу бране има као генерални циљ да омогући континуирано одржавање постојеће сигурности бране, њено побољшавање и правовремено спречавање угрожавања сигурности. Процедуре и поступци управљања безбедношћу морају се унапређивати у области техничког осматрања, у начину управљања подацима, као и у начинима коришћења података у поступцима...

Постројење за пречишћавање воде на Церовића брду капацитета 400 l/s пуштено је у функцију септембра 1980. године а реконструкција I фаза урађена је 2017 године. Нови објекти који су изграђени у I фази су објекат флокулације и озонског блока који су димензионисани за 500 l/s и реконструкција таложника-пулзатора у ламеларни таложник. У II фази предвиђена је изградња новог објекта филтера са...