Софтвер за управљање подацима о систему ХЕ Ђердап 1 и ХЕ Ђердап 2

Софтвер за управљање подацима о систему ХЕ Ђердап 1 и ХЕ Ђердап 2

Експлоатација система “Ђердап 1” и “Ђердап 2”, глобално је регулисана Конвенцијом о експлоатацији из 1998. године, а детаљније Правилником о организацији и раду Заједничке диспечерске службе за енергетику (Правилник ЗДСЕ) и Правилником о организацији и раду Заједничке диспечерске службе за пловидбу (Правилник ЗДСП) из 1998. године.

У експлоатацији система се, према Правилнику о експлоатацији ЗДСЕ, свакодневно израђује дневни план експлоатације за текући и наредне дане. Дневни план експлоатације се затим усаглашава између румунске и српске стране и након тога примењује. Експлоатација система се врши према коригованом и усаглашеном дневном плану за текући дан. Коригованим и усаглашеним дневним планом се одређује начин експлоатације у текућем дану, при чему се под текућим даном подразумева период од 6 сати текућег до 6 сати наредног дана по средњеевропском времену. Ради рационалног искоришћења хидроенергетског потенцијала и уклапање у задата ограничења нивоа на свим контролним профилима на Дунаву, неопходно је располагати великим бројем података о експлоатацији и стању сложеног хидроенергетског и пловиденог система. Софтверско решење има задатак да потпомогне ефикасно доношење управљачких одлука и начина експлоатације.

Напредак у ICT технологијама, посебно у развоју софтвера (објектно оријентисана архитектура, дистрибуирано и паралелно програмирање и сл.), обради информација (неуронске мреже, експертни системи, екстраховање знања из података и сл.) и третирању случајних догађаја у условима неодређености (теорија игара, фази логика и сл.) омогућују да се крути традиционални начини планирања и управљања хидроенергетским објектима (статични, строго хијерархијски) трансформишу у динамичке процесе. Од посебног је значаја је што се данас на бази модела развијају системи у којима се употребом ажурних података у потпуности омогућава интеракција менаџерског управљања и техничких приступа управљању системом. На овај начин се повећава учешће менаџмента у процесу проналажења оптималних решења, док се са друге стране стимулише креативност техничког особља и повећава њихов утицај на одлучивање. Слични системи су у примени за планирање експлоатације водопривредних објеката и заштите од поплава (IWHR, DHI MIKE, HEC‐RAS и др.). Још није значајније обрађено управљање подацима у циљу оптимизације управљања сложеним хидроенергетским системима какви су ХЕ Ђердап 1 и 2.

Ради постизања оптималности рада система ХЕ Ђердап 1 и ХЕ Ђердап 2 неопходно је било имплементирати софтвер за управљање подацима о експлоатацији објеката. Сви подаци који се користе у процесу оперативног управљања сврстани у категорије и смештени у јединствену базу података и обезбеђени су алати за приступ овим подацима. За потребе израде софтверског система коришћене су најновије технологије, како у процесу пројектовања система, тако и у процесу писања апликација и имплементације базе података. Пошто се ради о комплексном систему који претпоставља и потенцијално даље проширивање и усложњавање, скалабилност апликације је од великог значаја, па се од самог почетка предвиђа таква могућност.