Софтвер за управљање подацима о систему Дринско‐Лимских ХЕ

Софтвер за управљање подацима о систему Дринско‐Лимских ХЕ

Развој информационих технологија, посебно ГИС‐а, база података, осматрачких и телекомуникационих система, начинио је доступном огромну количину података потребних за рад експерата у области хидрологије и хидроенергетике. Нагли пораст обима података довео је и до проблема унификације и манипулације масовним подацима, па су активности везане за класификацију, проверу квалитета и обраду података постале временски захтевне и умањиле значај доступности самих података. Уобичајено је да се хидролошке и хидроенергетске информације сврставају у једну од следећих група: географске (просторне) информације, информације у облику временских серија и просторно‐временске информације. Географске информације се односе на податке који су пројектовани на површину Земље и дистрибуиране у простору. Практично, географска информација је свака информација коју је могуће представити на мапи. Подаци у облику временских серија представљају информације које се простиру у времену, као што је промена протока на једном речном профилу и сл. Коначно, велики број података је дистрибуиран у простору, али такође има изражену и временску компоненту, односно мења се у времену.

Имајући у виду ове чињенице, јасно је да је за ефикасно управљање и планирање рада хидроенергетских објеката неопходан поуздан систем управљања подацима у свим фазама њихове употребе на сложеном хидросистему као што су Дринско‐Лимске ХЕ.

Савремени системи за управљање хидролошким и хидроенергетским подацима углавном имају за циљ подршку системима за краткорочне прогнозе. Тренутно се успостављају значајне мреже за аквизицију и дистрибуцију података осмотрених у реалном времену (Unidta IDD, WATERS). У случају када се хидролошки модели користе за формирање краткорочних прогноза, најчешће се ради о системима за узбуњивање од поплава и преносу загађења (DelftFEWS, MIKE FLOOD WATCH, FLOODWORKS). Примена података осмотрених у реалном времену још увек нема значајнију примену у оперативном планирању управљања сложеним хидроенергетским системима у циљу повећања искоришћења хидропотенцијала.

Софтвер за управљање подацима повезује мерне системе и симулационе моделе Дринско‐Лимских ХЕ за потребе планирања и управљања водним ресурсима. Услед разноврсности система за мерење и симулационих модела дефинисана је отворена сервисно‐оријентисана софтверска архитектура за усвојено софтверско решење. Тиме се смањује комплексност решења и побољшава поновна искористивост софтвера, уз омогућавање динамичке интеграције компоненти и поједностављење одржавања и развоја.