Како сте започели и развијали своју каријеру у Институту? Можете ли нас провести кроз своју експертизу и каријерни пут?

У Институту „Јарослав Черни“ почела сам да радим априла 1995. године, одмах по завршетку Машинског факултета Универзитета у Београду, где сам стекла звање машинског инжењера. Већ у септембру исте године, заједно са још десетак колега, примљена сам у стални радни однос, што је тада била велика привилегија. Свој пут сам почела као млађи истраживач, затим истраживач до 2008. године, самостални истраживач до 2013. године, а данас сам водећи истраживач и шеф сектора за машинство, технологију и архитектуру.

Радила сам на бројним пројектима постројења за прераду воде за пиће, надзору извођења и пуштању у рад постројења, што ми је омогућило да стекнем драгоцено искуство и сазрем као инжењер. Посебно бих истакла пројекте које смо радили, а по којима су реконструисана и изведена постројења у Крагујевцу, Крушевцу, Ужицу, Сомбору, Аранђеловцу, Алексинцу, на Копаонику. Такође сам радила и пројекте постројења за третман отпадних вода, међу којима је и изведено постројење у Врању, као и низ црпних станица за водоснабдевање и наводњавање.  Оно што ми је посебно важно је да сваки пројекат буде нови изазов и прилика за иновативна техничка решења.

Шта Вам доноси највећу сатисфакцију у послу?

Изузетно ми је важно што сам учествовала у раду на пројектима који су захтевали  систематично решавање изазова, преко фокусирања на детаљну израду техничке документације и проналажење оптималних техничких решења, до  пројектантског надзора током изградње и пуштања у рад постројења. Нису били ретки тренуци проживљавања интензивне стрепње и узбуђења, на пример приликом покретања пумпи од 315 кW, а потом и тренуци задовољства и радости због успешне имплементације и даљег функционисања. Посебно ценим што су ови пројекти донели мерљиву корист за нашу земљу и њене грађане, са посебним фокусом на младе људе који ће у будућности живети овде.

Шта је круцијално за развој каријере и напредовање у вашој области?

Стална едукација и праћење нових трендова и иновативних решења су кључни за напредовање у области водоснабдевања и третмана воде за пиће, третмана отпадних вода, пумпи, арматуре и регулација рада опреме. Посећивање сајмова и презентација произвођача опреме пружа увид у најновија решења и технологије. Такође, Институт омогућава различите врсте едукација, као и учествовање на домаћим и међународним стручним скуповима и конференцијама, што је веома важно за ширење мреже контаката и размену знања са водећим стручњацима из области.

Професионални пут у великој мери обликује и сарадња са искуснијим колегама. Какво је Ваше искуство у том погледу, а такође и како Ви подстичете млађе колеге да истраже свој пуни потенцијал у каријери?

Сарадња са искуснијим колегама је од непроцењивог значаја за развој каријере. Имала сам среће да радим са изузетним стручњацима од којих сам много научила. Менторски рад је кључан и незамењив, јер пружа прилику за дељење знања и консултације при решавању техничких проблема. Као искуснија колегиница, трудим се да своје знање пренесем млађим колегама, али такође подржавам и сматрам веома важном њихову иницијативу и жељу за учењем и усвајањем знања.

Институт значајно подржава професионални развој својих запослених. Како је ова подршка током година доприносила Вашем професионалном развоју?

Институт пружа снажну подршку за стручни развој кроз различите врсте едукација, укључивање у захтевне пројекте, рад у специјализованим тимовима, учествовање на стручним скуповима и конференцијама. Током рада у Институту завршила сам постдипломске студије, а магистарски рад сам темељила на тада актуелном пројекту решавања водоснабдевања Доњег Милановца и постављања првог мембранског система за прераду воде за пиће из живог тока Дунава,  када су и урађени пилот модел и опсежна истраживања. Институт подржава и инсистира на континуираном стручном усавршавању и писању научних радова, што доприноси професионалном развоју запослених.

Како бисте описали радно окружење и услове рада у Институту, и како они утичу на продуктивност и задовољство запослених?

Радно окружење у Институту је подржавајуће, односи међу запосленима су колегијални, што ствара атмосферу међусобне помоћи и подршке. Моје дугогодишње искуство у Институту, као и познавање разноврсних пројеката које смо заједно реализовали, чине ме изузетно поносном што сам део овог тима. Посебно ценим флексибилност Института према родитељима, што је за мене као мајку петоро деце било од пресудне важности и омогућило ми да успешно балансирам између породичних обавеза и професионалног развоја.  Са своје стране, осећала сам дубоку одговорност и захвалност према Институту, што ме је инспирисало да активно доприносим и током периода породиљског одсуства, чувајући тако интегритет своје професионалне каријере и стабилност радних процеса у Институту.

Да ли бисте препоручили Институт као послодавца и због чега?

Да, препоручила бих Институт сваком младом инжењеру који жели да учи, усавршава се и напредује. Институт пружа могућност рада на различитим врстама пројеката, континуирано стручно усавршавање и подршку искусних инжењера.

Из перспективе свог искуства и ангажмана у Институту, када кажете „Черни“, на шта мислите?

Када кажем „Черни“, мислим на своју другу кућу, место где радим са драгим људима и где планирам да останем до пензије.