КОНЦЕПТ УПРАВЉАЊА ПЛАВНИМ ПОДРУЧЈИМА СУ РАЗВИЈЕНИ ДА БИ СЕ УБЛАЖИЛИ КЛИМАТСКИ ЕКСТРЕМИ
Interreg Danube Floodplain пројекат је завршен у новембру 2021. године.
Букурешт, 4. новембар 2021. – Пројекат Danube Floodplain, чији је циљ анализа могућности смањења ризика од поплава обнављањем плавних подручја у сливу Дунава, завршио се крајем новембра. Пројектни партнери су представили резултате пројекта на завршној конференцији која је одржана онлајн 3-4. новембра 2021.
Промене у начину коришћења земљишта изазвале су значајне измене влажних станишта у последњих неколико деценија, Од 1970. године, 90% влажних станишта је нестало заједно са 84% врста кичмењака. Дуж Дунава је 70% плавних подручја одвојено од река. На осталима постоје велики захтеви за њихову пренамену.
Плавна подручја, између осталог, играју одлучујућу улогу у ублажавању све чешћих климатских екстрема као што су поплаве или суше. Поновно повезивање и обнова плавних подручја и покретање алтернативног коришћења земљишта представља интегрално решење за оба проблема. Што се више плавних подручја обнови, то је бољи ефекат ублажавања на нивоу речног слива.
Danube Floodplain project (Смањење ризика од поплава обнављањем плавних подручја дуж реке Дунав и притока) почео је 1. јуна 2018. и трајао до 30. новембра 2021. Пројекат подржава Interreg Europe кроз Danube Transnational Programme (DTP) у ком је учествовало 18 партнера и 4 придружена стратешка партнера из десет земаља које деле слив реке Дунав (Аустрија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Немачка, Мађарска, Румунија, Србија, Словачка и Словенија).
Главни циљ пројекта је да се унапреди управљање међународним водама и смањи ризик од поплава, уз повећање позитивних ефеката на биодиверзитет и економију. Пројекат је имао за циљ да побољша знање подунавских земаља о интегралном управљању водама кроз обнову плавних подручја, комбинацију сиве и зелене инфраструктуре, мере природног задржавања великих вода, уз укључивање свих заинтересованих страна чија је сарадња веома важна у планирању и реализацији оваквих пројеката. Партнери на пројекту одабрали су пет пилот подручја дуж Дунава и његових притока: Hodonín-Holič (Чешка Република и Словачка), Костањевица на Крки (Словенија), Fokorúpuszta (Мађарска), Бегечка Јама (Србија) и Bistreţ (Румунија). На њима је тестиран алат за оцену плавних подручја који је развијен у оквиру пројекта (Danube Floodplain Evaluation Tool), и урађене студије изводљивости, укључујући хидрауличке моделе за прорачун нивоа вода.
Резултати хидрауличких модела су показали да се повећањем површине плавних подручја повећава капацитет за задржавање поплавних вода, док се нивои поплавних вода смањују. Поновно повезивање и реактивација плавних подручја имају видљив ефекат на вршне нивое великих вода и на њихово временско померање, што је очекивани ефекат ублажавања екстремних поплава. Мере обнове и управљања треба изабрати на основу посебних карактеристика пилот подручја и за свако плавно подручје. Обновљена плавна подручја нуде широк спектар екосистемских услуга, не само за становништво, већ и за пољопривреду, а економски разлози за поновно повезивања плавних подручја и промене коришћења земљишта су такође аспекти које треба узети у обзир.
Алат за оцену плавних подручја и његови резултати интегрисани су у 3. План управљања сливом реке Дунав и 2. План управљања ризиком од поплава на сливу Дунава.
Као следећи корак, користећи резултате студија изводљивости, потребна је даља сарадња са власницима и корисницима земљишта. Подршка главних корисника земљишта је од суштинског значаја за спровођење успешних пројеката обнове плавних подручја.
Резултати пројекта објављени су на сајту пројекта: http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/danube-floodplain/outputs